Moj muž Marko je oduvek sanjao život na selu, dok sam ja, rođena i odrasla u Beogradu, bila vezana za gradski život. Njegova opsesija selidbom postala je izvor svakodnevnih svađa, a poseta mojim roditeljima u Smederevu promenila je sve. Ta poseta je preokrenula moj život, naš brak i način na koji gledam sebe.
Ovo je priča o meni, Milici, ženi iz unutrašnjosti Srbije, koja je preživela izdaju, porodične raskole i borbu za dostojanstvo u maloj sredini. Kroz sukobe sa mužem, svekrvom i sopstvenom decom, borila sam se da sačuvam porodicu i sebe. Moja priča je ogledalo mnogih žena u Srbiji koje ćute, trpe i nadaju se da će ljubav i poštovanje jednog dana pobediti.
Zovem se Milica Petrović. Moj život je bio vezan za muža Marka, čija je reč bila poslednja u svemu, sve dok nas nije ostavio same na starom imanju na obroncima Fruške gore. Ovo je priča o mojoj borbi da zaštitim decu, pronađem sebe i preživim u svetu koji ne prašta slabost.
Oduvek sam znala da me svekrva ne voli, ali sam godinama ćutala i trpela njene sitne uvrede. Jednog dana, kada je prešla granicu, odlučila sam da joj uzvratim istom merom. Ova priča je o mojoj borbi za poštovanje u porodici i o tome kako sam konačno pronašla svoj glas.
Planirala sam da provedem miran vikend kod sina u Beogradu, ali sam umesto toga završila kao neplaćena spremačica. Ni sin ni snaja nisu mi rekli hvala, a ja sam se prvi put zapitala gde sam pogrešila kao majka. Ova priča je moj pokušaj da razumem zašto ljubav i briga ponekad ostanu neprimećeni.
Dvanaest godina sam sa suprugom Milanom gradila našu kuću na obroncima Fruške gore. Sada, kada smo konačno završili svaki detalj, naša ćerka Jelena želi da joj poklonimo dom za nju i njenog verenika. Ova neočekivana molba pokrenula je lavinu emocija, starih rana i pitanja o roditeljskoj ljubavi i granicama.
