Моје име је Јелена, имам 55 година и живим у Београду. Пре осамнаест година, морала сам да напустим своју дванаестогодишњу ћерку Милицу и одем у Немачку да радим, јер нисмо имале од чега да живимо. Данас, Милица ми не може опростити што сам је оставила када јој је била најпотребнија, а ја се сваке ноћи питам да ли сам могла другачије.