Moje ime je Milica Petrović i ovo je priča o tome kako sam, kao dete bez roditelja, ležala na ivici smrti u beogradskom kliničkom centru, dok su lekari odustajali od mene. Spas mi je pružila stara medicinska sestra, Vera, koja je rizikovala sve da mi pruži drugu šansu i postala moja porodica. Danas, kao odrasla žena, pitam se: da li bi iko drugi imao hrabrosti da uradi ono što je ona uradila za mene?
Moje ime je Marija Petrović i nikada neću zaboraviti dan kada su mi rekli da je moje dete umrlo u stomaku. Iako su svi tvrdili da nade nema, nešto duboko u meni nije dozvoljavalo da poverujem. Ova priča je o borbi majke protiv sistema, o veri u sopstveni osećaj i o tome kako ponekad ljubav može biti jača od svake dijagnoze.
Nakon dugog i iscrpljujućeg dana, vraćao sam se kući, ali me je zaustavljala beskrajna kolona crvenih svetala. Nisam znao da će odluka koju sam doneo kao lekar promeniti moj život zauvek. Te noći, suočio sam se sa sopstvenim greškama i dubokim kajanjem.
