Društvene priče
„To nije moje. To je njihovo. I vaše. I svih koji pamte da budućnost deteta ne sme zavisiti od toga šta ima u rancu… ili šta mu nedostaje.”

„To nije moje. To je njihovo. I vaše. I svih koji pamte da budućnost deteta ne sme zavisiti od toga šta ima u rancu… ili šta mu nedostaje.”

Zovem se Zorica, imam sedamdeset tri godine i živim sama u malom stanu na Novom Beogradu. Ova priča počinje u gradskoj biblioteci, među decom koja nemaju ni osnovna sredstva za učenje, i mojom borbom da im, uz pomoć komšija, obezbedim ono što im je potrebno. Kroz male pobede i velike sumnje, otkrivam snagu zajedništva i postavljam pitanje: da li je dovoljno što pokušavamo, ili je vreme da tražimo više od društva?

Društvo
Pobeda u oluji: Kako sam iz beskućništva postala glas zajednice

Pobeda u oluji: Kako sam iz beskućništva postala glas zajednice

Moj život se prelomio jedne ledene noći u Beogradu, kada sam izgubila dom i bila primorana da preživim na ulici. Kroz bol, izdaju i borbu sa sopstvenim demonima, pronašla sam snagu da se podignem i pomognem drugima koji su prošli kroz isto. Danas vodim centar za pomoć beskućnicima i verujem da svako zaslužuje drugu šansu, bez obzira na prošlost.

Drama
Neprekidni Plač iz Stana 3B: Istina Koja Razara Dušu

Neprekidni Plač iz Stana 3B: Istina Koja Razara Dušu

Godinama sam slušala plač iz stana pored, nemoćna da pomognem devojčici koju nikada nisam videla. Osećaj krivice i nemoći proganja me i danas, jer sam možda mogla da sprečim tragediju. Ovo je priča o ćutanju, strahu i posledicama koje ostaju zauvek.