Zovem se Ljubica, imam 73 godine i živim sama u staroj zgradi na Novom Beogradu. Jednog jutra, dok sam pokušavala da se popnem uz stepenice sa kesama iz prodavnice, doživela sam trenutak koji mi je promenio pogled na sebe i ljude oko mene. Ova priča je moj pokušaj da podelim bol, stid i nadu koju nosim, nadajući se da će neko čuti glas nas, nevidljivih.