Када сам се уселила у нови стан у Београду, нисам ни слутила да ће моја комшиница, госпођа Радмила, постати свакодневна сенка на мом прагу, тражећи слаткише. У почетку сам је сажаљевала и делила са њом све што сам имала, али како су дани пролазили, њене посете су постајале све учесталије и захтевније, а мој нови живот се претварао у борбу између саосећања и личних граница. Ова прича је исповест о томе како сам се суочила са својим страхом да кажем „не“ и научила да чувам себе у свету у коме се доброта често узима здраво за готово.