Jedne večeri, dok je kiša lupala po prozorima našeg stana u Novom Sadu, moj muž Marko je izgovorio rečenicu koja mi je sledila krv u žilama: ‘Od sutra, samo pirinač jedemo.’ Ova priča je moj pokušaj da pronađem svoj glas u porodici koju guši tišina i preterana štednja, dok se svakodnevno borim sa osećajem nemoći i brigom za decu. Da li je moguće sačuvati porodicu kada svaka reč može izazvati oluju?