Moja priča počinje u malom selu u Šumadiji, gde sam kao samohrana majka svakodnevno bila na meti pogleda i šapata. Borila sam se sa očekivanjima porodice, osudom komšija i sopstvenim strahovima, ali sam naučila da vredim i bez tuđeg odobravanja. Danas sam ponosna što sama podižem sina, ali rane prošlosti još uvek znaju da zabole.
Moje ime je Milica i ovo je priča o tome kako sam sa sinom, bežeći od nasilja, završila na salašu u Banatu. Tamo smo, radeći za krov nad glavom, otkrili da nas neko iz komšiluka namerno uništava. Ova priča je o borbi za dostojanstvo, poverenje i o tome koliko je teško prepoznati pravog neprijatelja kad ti je najbliži.
Moje detinjstvo je bilo puno ljubavi, ali i tajni koje su mi oblikovale život. Odrasla sam u malom selu, verujući da sam usvojena, dok jednog dana, na samrtnoj postelji, majka nije otkrila istinu o mom poreklu. Ta istina me je naterala da preispitam sve što sam znala o porodici, oproštaju i snazi žene u srpskom društvu.
