Moj otac, Dragan, cijeli život je vozio autobus u Sarajevu, a ja sam, kao njegov sin Marko, mislio da su njegove finansije njegova stvar. Sve dok me kolege nisu suočile sa pitanjem da li pomažem svom ocu, nisam ni razmišljao o tome koliko je žrtve podneo za mene. Tek tada sam počeo da shvatam koliko sam bio ravnodušan i koliko su neizgovorene reči teške.