Odrasla sam u Sarajevu, podizala petoro djece vjerujući da ljubav može sve. S godinama su mi sinovi postali stranci, a kćeri jedini oslonac. Sada, u tišini stana, preispitujem svaki svoj korak i pitam se gdje sam izgubila svoje sinove.
Pre trideset godina rodila sam troje sinova i dve ćerke, verujući da će porodica biti moja najveća snaga. Danas, dok sedim sama u kuhinji, shvatam da su sinovi daleko, a ćerke jedine koje me posećuju i pomažu. Ova priča je moj vapaj, ali i pitanje: gde smo pogrešili kao roditelji?
Saznala sam da me muž vara dok radim u inostranstvu, a sinovi su sve to krili od mene. Osećam se izdano i usamljeno, preispitujem svoje žrtve i ljubav koju sam pružila porodici. Moja priča je vapaj svih žena koje su morale da biraju između hleba i doma.
