Moje ime je Jelena i ovo je priča o tome kako je jedna odluka o preseljenju razbila moju porodicu. Suočila sam se sa izborom između muža i roditelja, između sigurnosti i nepoznatog, između prošlosti i budućnosti. Ova priča je o ljubavi, tvrdoglavosti, strahu i hrabrosti da kažem ‘ne’ kada svi očekuju da ćutim.
Preselila sam se sa mužem iz Sarajeva u Split, sanjajući novi početak i miran život. Umesto toga, suočila sam se sa neprestanom invazijom rodbine, njihovim očekivanjima i pritiscima koji su ugrožavali moj brak i duševni mir. Ovo je priča o tome kako sam naučila reći ‘ne’, postaviti granice i sačuvati ono što mi je najvažnije.
Ovo je priča o tome kako je moja majka, svojim stalnim uplitanjem i prezirom prema mom mužu, dovela naš brak do ivice pucanja. Da bismo sačuvali ljubav i zdrav razum, morali smo da napustimo stan u kojem sam odrasla i preselimo se daleko od nje. I danas se pitam – da li je moguće biti dobar roditelj i dobar supružnik istovremeno, ili je to u Srbiji prosto nemoguća misija?
Ovo je priča o meni, Milanu, ocu koji je izgubio kontakt sa svojim sinom nakon što smo se preselili iz Niša u Beograd zbog mog posla. Kroz bolne razgovore, tišinu i sopstvenu krivicu, pokušavam da pronađem način da ponovo izgradim mostove sa svojim detetom. Ovo je moj vapaj za savet, razumevanje i možda oproštaj.
U trenutku kada mi je ćerka Milica, samohrana majka, predložila da se preselim u Novi Sad zbog posla koji mi je sredila njena prijateljica Ljiljana, moj svet se preokrenuo. Suočavam se sa strahom od promene, tugom zbog mogućeg napuštanja rodnog sela i osećajem krivice jer možda ne mogu da ispunim očekivanja svoje porodice. Ova priča je moj pokušaj da pronađem snagu i smisao u godinama kada svi očekuju da sam već pronašla mir.
