Ovo je priča o mom životu, o tome kako sam izgubio porodicu zbog sopstvene slabosti i kako sam, u jednoj običnoj čekaonici na železničkoj stanici, prvi put pogledao istini u oči. Kroz susrete sa nepoznatima, kroz njihove tihe tragedije i sopstvenu nemoć, shvatio sam šta znači biti sam i šta znači oprostiti sebi. Da li je moguće vratiti se kući kad si jednom otišao?
Moje ime je Ljiljana. Moj život se raspao kada me je ćerka, Milica, optužila za nešto što nikada nisam uradila. Godinama sam pokušavala da vratim poverenje i porodicu, ali sam ostala sama, pitajući se da li je moguće ponovo izgraditi mostove kada su jednom spaljeni.
Ja sam Milena, svekrva koja je sanjala o toploj porodici, a doživela hladan zid od svoje snaje. Moja priča je borba za mesto u životu svog unuka, između poštovanja granica i bola zbog odbacivanja. Ova ispovest je poziv na razumevanje, ali i na iskren razgovor o tome gde su granice porodice u današnjoj Srbiji.
Moje ime je Milica i ovo je moja priča o borbi za dostojanstvo i ljubav u maloj srpskoj sredini. Suočila sam se sa izdajom muža, osudom svekrve i nerazumevanjem sopstvene dece, ali nisam dozvolila da me slome. Ova ispovest je namenjena svim ženama koje ćute i trpe, u nadi da će jednog dana biti viđene i poštovane.
Ovo je priča o meni, Vesni, samohranoj majci iz Novog Sada, koja je ceo život posvetila svojoj ćerki Milici. Kada je odrasla i zaljubila se u pogrešnog čoveka, izgubila sam je na način koji nisam mogla ni da zamislim. Ostala sam sama, sa pitanjem da li je moguće voleti dete toliko da ga na kraju izgubimo zauvek.
