Od prvog trenutka kada je moj sin Marko doveo Anu u naš dom, znala sam da nešto nije u redu. Cela porodica je bila u šoku zbog njegovog izbora, a ja sam se trudila da sakrijem svoje razočaranje, ali napetost je rasla iz dana u dan. Sada, kada je Marko prekinuo svaki kontakt sa nama, pitam se gde smo pogrešili i da li je moguće da sam ja kriva za sve.
Sve je počelo jednim običnim pozivom na ručak, ali završilo je scenom koju nikada neću zaboraviti. Muževljeva tetka, koju nikada ranije nisam upoznala, prešla je sve granice pristojnosti i poštovanja. Sada se pitam da li sam pogrešila što sam je izbacila, ili sam konačno zaštitila svoj dom.
Od prvog trenutka kada je tetka Ljubica zakoračila u naš stan, znala sam da će to biti veče koje ću pamtiti. Njene reči su me bolele, ali još više me je pekla sumnja u sopstvenu odluku kada sam je zamolila da ode. Da li sam bila previše oštra ili sam samo uradila ono što je trebalo da uradim za svoju porodicu?
Moje ime je Ljiljana i imam šezdeset godina. Ove godine, povodom ćerkinog rođendana, odlučila sam da organizujem veliko porodično okupljanje, ali me strah i teskoba zbog ponašanja mog unuka Stefana proganjaju danima. Da li sam loša baka ako priznam da mi je teško da ga podnesem?
Zovem se Dragica i ceo život sam posvetila porodici, posebno unukama. Moj sin Marko i njegova supruga Jasminka nikada nisu imali skladan odnos sa mnom, ali sam se nadala da će jedno porodično okupljanje popraviti stvari. Umesto toga, Jasminkino ponašanje tog dana zauvek je promenilo naš odnos i ostavila me pred teškim pitanjem: da li je porodica vredna žrtvovanja sopstvenog dostojanstva?
