Moja majka me je uvek savetovala da dobro razmislim pre nego što pristanem da živim sa muževljevom porodicom. Verovala sam da mogu sve da izdržim, ali nakon smrti svekrve, naš dom se pretvorio u bojno polje. Sada, godinu dana kasnije, pitam se gde sam pogrešila i da li je moguće pronaći mir pod istim krovom sa ljudima koji su mi nekada bili porodica.
Sve je počelo jednim običnim popodnevom, kada mi je sin Marko, uz podršku svoje supruge Jelene, predložio da prodamo porodičnu kuću. U tom trenutku, ceo moj svet se zaljuljao, a stare rane i porodične tenzije su isplivale na površinu. Kroz bolne razgovore, sećanja i sukobe, suočavamo se sa pitanjem: šta znači dom i kome on zaista pripada?
Dvanaest godina sam sa suprugom Milanom gradila našu kuću na obroncima Fruške gore. Sada, kada smo konačno završili svaki detalj, naša ćerka Jelena želi da joj poklonimo dom za nju i njenog verenika. Ova neočekivana molba pokrenula je lavinu emocija, starih rana i pitanja o roditeljskoj ljubavi i granicama.
