Moja priča počinje jednim pismom koje mi je muž ostavio pre nego što je otišao. Godinama sam se sama borila, podizala dve ćerke u malom stanu na Novom Beogradu, dok su se problemi samo gomilali. Danas, kada sam napokon ostala sama, pitam se: da li je greh što sam poželela malo mira za sebe?
Moje ime je Lana i ovo je priča o tome kako sam, pišući pismo za školu, otvorila srce i celu porodicu izložila istini o tatinoj zavisnosti. Moje reči su dotakle hiljade ljudi, ali najvažnije – pokrenule su promenu kod nas kod kuće. Ovo je priča o bolu, sramu, nadi i ljubavi u jednoj beogradskoj porodici.
Moje ime je Marko Petrović i ovo je priča o tome kako sam, posle godina u inostranstvu, došao kući da pronađem porodicu – a dočekalo me je samo pismo na stolu. Suočio sam se sa istinom o sebi, o roditeljima, o onome što znači biti sin i otac u Srbiji. Ova priča je o krivici, oproštaju i o tome da li porodica može da preživi tišinu i izdaju.
