Ja sam Milena, majka odraslog sina Nikole, i godinama sam pokušavala da ga izvučem iz problema, dok su moj muž i ćerka sve više okretali leđa i meni i njemu. Ova priča je o ljubavi, krivici i traženju granica u porodici koja živi u malom stanu na Novom Beogradu, gde se svaka para prebrojava, a porodične veze često guše. Pitanje je: dokle ide odgovornost majke, a gde počinje pravo na sopstveni mir?
Ja sam Milena, penzionerka iz Novog Sada, koja je na ivici snage jer moji odrasli sinovi, Marko i Nenad, i dalje žive sa mnom. Svakodnevno se borim sa finansijama, njihovom nezainteresovanošću za samostalnost i sopstvenim osećajem krivice. Ova priča je moj pokušaj da pronađem mir i podstaknem ih da konačno odrastu.
Moje ime je Milica i nikada neću zaboraviti dan kada me je sin, hladnim glasom, pitao zašto sam ušla u njegov stan dok njega i njegove žene nije bilo. Ova priča je o tome kako se granice između roditelja i odrasle dece lako naruše, koliko je teško pustiti ih da žive svoj život, i koliko boli može izazvati pogrešna odluka – čak i kad je vođena brigom. Osećanja krivice, sumnje i porodične tajne isplivale su na površinu, a ja sam morala da se suočim sa istinom o sebi i svojoj porodici.
Osećala sam se nevidljivom u sopstvenoj kući, dok su moja odrasla deca prolazila pored mene kao da sam komad nameštaja. Kada sam im saopštila da ću prodati porodičnu kuću i otići u dom za stare ako ne počnu da učestvuju u životu porodice, pokrenula sam lavinu emocija i sukoba. Kroz bolne razgovore i neočekivane istine, shvatili smo koliko nam je svima potrebno razumevanje i bliskost.
