Nakon što me je moj sin Marko izbacio iz kuće posle žestoke svađe, ostala sam sama sa svojim mislima i bolom. Na tavanu sam pronašla kutiju sa starim pismima i fotografijama koje su otkrile porodičnu tajnu za koju nisam ni slutila da postoji. Ova priča je o gubitku, izdaji, ali i o snazi da se podigneš kada ti je najteže.
Moj odrasli sin Marko me je godinama izbegavao, a ja sam verovala da je to samo prirodan tok života. Kada je završio u bolnici, otkrila sam njegovo drugo lice i ljude koji su ga poznavali na način o kojem nisam imala pojma. Sada se pitam – da li sam ikada zaista poznavala svoje dete?
„Osećam se izgubljeno,“ priznaje šezdesetpetogodišnja gospođa Petrović, njen glas obojen frustracijom. „Moj sin uvek staje na stranu svoje žene! Bez obzira šta kažem, on je uvek brani. ‘Mama,’ insistira, ‘Ana zna šta radi, nije naivna…’ Veruje da je Ana uvek u pravu, čak i kada ona…“
U mirnom srpskom predgrađu, majka se brine o svom dragocenom vrtu ruža, čeznući za prisustvom sina koji živi daleko. Dok život donosi neočekivane prepreke, oboje uče da ponekad ljubav nije dovoljna da premosti udaljenost.
