Moje ime je Katarina i živim sama u stanu na Novom Beogradu, okružena tišinom i svakodnevnim rutinama. Ova priča počinje jedne kišne večeri kada sam prvi put primetila da je dvorište ispred zgrade čisto, a stara bara nestala – i tako sam upoznala novog domara, Marka. Kroz susrete sa njim, komšijama i sopstvenim strahovima, suočila sam se sa predrasudama, porodičnim ranama i pitanjem: da li je moguće pronaći sreću kad prestanemo da je tražimo?