Moje ime je Lidija i ovo je priča o tome kako sam, jureći za iluzijama, izgubila ono što je zaista vredelo. Vratila sam se na prag čoveka kog sam nekada volela, nadajući se oproštaju, ali sam naišla na novu stvarnost i lice sopstvenih grešaka. Ova ispovest je moj pokušaj da shvatim gde sam pogrešila i da pitam: da li je kasno za drugi početak?
Moji svekar i svekrva biraju svoj novi automobil umesto da provedu vreme sa svojom unukom. Osećam se rastrgnuto između odanosti prema mužu i bola svoje ćerke. Kako da nastavim dalje kada materijalne stvari postaju važnije od porodice?
Moje ime je Milica, i još uvek pamtim trenutak kada sam, drhteći od besa i bola, zalupila vrata stana svojih roditelja u Novom Sadu. Ova priča je o tome kako sam pokušala da pobegnem od siromaštva, porodičnih svađa i sopstvenih slabosti – i kako me je potraga za srećom kroz brak sa bogatim čovekom dovela do ivice ponora. Na kraju, ostaje pitanje: da li je ljubav stvarno na prodaju ili se za sreću ipak plaća drugačija cena?
Nisam ni slutila da će običan rođendanski poklon mojoj unukinoj ženi izazvati buru u porodici. Kao penzionerka, svaki dinar mi je važan, ali nisam želela da propustim priliku da joj pokažem pažnju. Umesto zahvalnosti, dobila sam hladnoću i tišinu, a sada se pitam gde sam pogrešila i da li su vrednosti koje sam nosila kroz život izgubile smisao.
Moje ime je Milica i ceo život sam pokušavala da budem dobra majka, ali danas, dok mi ćerka viče u lice da sam sebična jer nemam para da joj dam, shvatam koliko je teško biti roditelj u Srbiji. Suočavam se sa sopstvenim neuspesima, porodičnim nesuglasicama i pitanjem gde sam pogrešila u vaspitanju. Ova priča je moj pokušaj da razumem sebe, svoju porodicu i društvo koje nas je oblikovalo.
