Oduvek sam sanjala o maloj vikendici na Fruškoj gori, ali porodica me je stalno vukla nazad. Moj muž Marko i ja smo godinama trpeli njihove zahteve, dok jednog dana nismo odlučili da prekinemo taj začarani krug. Ovo je priča o tome kako smo se izborili za sebe i pronašli mir.
Oduvek sam sanjala o maloj kući na Fruškoj gori, gde bih sa mužem Milanom mogla da udahnem punim plućima. Ali porodica nam nikada nije dala mira: majka, otac, sestra, svi su stalno nešto tražili, a mi smo uvek žrtvovali sebe zbog njih. Sve se promenilo onog dana kada smo prvi put rekli „ne“ – i tada je počeo naš novi život.
Moja priča počinje u trenutku kada sam, posle burne svađe sa roditeljima, odlučio da pobegnem iz Beograda u staru dedinu vikendicu na Fruškoj gori. Tamo sam, među prašnjavim stvarima i uspomenama, pokušavao da zalečim srce slomljeno porodičnim nesporazumima i neuspelom ljubavlju. Nisam ni slutio da će mi upravo to mesto, koje sam godinama izbegavao, doneti novi smisao, ali i otvoriti stare rane koje nikada nisu do kraja zarasle.
