Moje ime je Vojin, ali za moju majku, profesorku Mirjanu Petrović, zauvek sam ostao njen mali Voja. Iako sam već prešao tridesetu, ona me nikada nije videla kao odraslog čoveka, već kao svog dečaka, svog ponosnog naslednika. Ovo je priča o tome kako sam pokušao da pronađem sreću i slobodu u svetu gde je majčina senka bila duža od svakog mog koraka.
Ovo je priča o meni, Jovani, ženi od trideset godina iz Beograda, koja još uvek živi pod strogom kontrolom svoje majke. Kroz svakodnevne borbe, pokušaje da pronađem ljubav i prijateljstvo, i osećaj krivice koji me proganja, pitam se da li ću ikada imati snage da izaberem sebe. Ovo je ispovest o zavisnosti, strahu i tihoj pobuni koja tinja u meni.
Moje ime je Milica i oduvek sam verovala da je pas moj najbolji prijatelj. Ova priča govori o tome kako je moja ljubav prema psu, Medi, postala kamen spoticanja u mom braku sa Markom i odnosima sa svekrvom Danicom. Kroz godine sam se borila sa osećajem usamljenosti, nerazumevanja i pitanjem – gde je granica između ljubavi prema životinji i odgovornosti prema porodici?
Probudio me zvuk telefona i majčin glas koji me je podsećao na obaveze prema Mihailu. U tom trenutku, shvatila sam da sam izgubila sebe pokušavajući da promenim nekoga ko to nikada nije želeo. Spakovala sam stvari i otišla, ostavljajući za sobom godine borbe, nade i razočaranja.
