Ovo je moja priča o životu sa majkom koja nikada nije umela da pokaže ljubav. Odrasla sam u Sarajevu, noseći teret njenih očekivanja i hladnoće, pokušavajući da pronađem toplinu koju nikada nisam dobila. Sada, kao odrasla žena i majka, pitam se da li je moguće oprostiti roditelju koji te nikada nije umeo voleti.
Zovem se Milan i ceo život sam bio stub porodice, uvek prvi kad treba pomoći, poslednji kad treba tražiti za sebe. Ova priča je moj put kroz osećaj krivice, bespomoćnosti i konačno oslobođenje, kada sam naučio da kažem ‘ne’ i sačuvam deo sebe. Kroz porodične svađe, neizgovorene reči i svakodnevne borbe, pronašao sam ravnotežu između ljubavi prema drugima i ljubavi prema sebi.
У причи испричаној из првог лица, описујем како сам се нашао у центру породичних сукоба и осећаја кривице када сам морао да преузмем бригу о баки након њене несреће. Док се борим са сопственим осећањима, нерешеним односима са мајком и теретом породичне традиције, откривам дубоко укорењене болове и истине које су годинама ћутане. Ова исповест је позив на разговор о томе шта значи дужност, љубав и где је граница између жртве и личне среће.
Ovo je priča o meni, Milici, ženi koja je ceo život pokušavala da održi porodicu na okupu, a onda se suočila sa najtežom odlukom – da li žrtvovati sve za sestru koja je uvek birala lakši put. Kroz porodične sukobe, nepravdu i osećaj dužnosti, morala sam da odlučim šta znači biti majka, ćerka i sestra u Srbiji danas. Ova ispovest je moj pokušaj da pronađem smisao u haosu porodičnih očekivanja i ljubavi.
