Zovem se Katarina i već deset godina sama odgajam sina. Moj muž, Marko, otišao je jednog hladnog januarskog jutra, ostavivši mi samo neplaćenu hipoteku i obećanje da će „pošteno“ plaćati alimentaciju. Svaki dan je borba između tuge, ponosa i želje da svom detetu obezbedim bolji život, dok se suočavam sa osudom okoline i sopstvenim strahovima.
Zovem se Ivana i sa sedamnaest godina sam postala majka. Kroz ovu priču vodim vas kroz oluje mog odrastanja: svađe sa roditeljima, gubitak prijatelja i potragu za sobom između pelena i odgovornosti koje nisam tražila. Ovo je iskrena ispovest o ljubavi, neuspjehu i nadi u društvu koje ne prašta mladim majkama.
Ovo je moja priča o razvodu, o borbi za sopstvenu sreću i identitet u društvu gde se žene često stide da priznaju da su nesrećne. Kroz porodične konflikte, osudu okoline i unutrašnju borbu, pronašla sam snagu da krenem iz početka. Možda će se neko prepoznati u mojim rečima i osetiti da nije sam.
