Godinama sam živeo sa gorčinom i tišinom između mene i mog brata Marka. Odluka da mu se javim posle toliko vremena bila je najteža, ali i najvažnija u mom životu. Ova priča je o tome kako sam pokušao da vratim izgubljeno vreme i pronađem put do njegovog srca.
Дан када сам требао да преузмем брата из неуролошког одељења био је тренутак у којем су се све наше породичне ране поново отвориле. Док сам стајао испред болнице, разапет између беса и кривице, морао сам да одлучим да ли ћу му опростити или ћу га, као и сви остали, оставити самог. Ова прича је моја борба са прошлошћу, породичним демонима и питањем шта значи бити брат.
Ovo je priča o meni, običnom čoveku iz Zemuna, koji se našao rastrzan između ljubavi prema bratu i odgovornosti prema svojoj porodici. Jedna nenajavljena poseta pokrenula je lavinu starih rana, neizgovorenih reči i pitanja o granicama u porodici. Kroz bolne razgovore i tišinu, naučio sam koliko je teško, ali i važno, pronaći ravnotežu između pomoći bližnjima i očuvanja sopstvenog mira.
