„Jel’ još spavaš? Vreme je da spremiš doručak za Marka – zvala je njegova mama“: Da li treba živeti sa muškarcem koji je pod majčinim uticajem?
„Jel’ još spavaš? Vreme je da spremiš doručak za Marka – zvala je njegova mama.“
Otvorila sam oči, srce mi je preskočilo. Bio je to Markov glas, tih, ali odlučan. Pogledala sam na sat – 7:15. Nedelja. U stanu je mirisalo na kafu koju nisam skuvala ja. Marko je stajao iznad mene, telefon u ruci, lice mu je bilo zabrinuto.
„Zvala je mama“, ponovio je, kao da to objašnjava sve. „Pitala je da li si ti ustala i da li si spremila doručak.“
Nisam znala da li da se nasmejem ili zaplačem. Pre samo šest meseci, Marko i ja smo se upoznali na rođendanu zajedničkog prijatelja. Bio je duhovit, šarmantan, pričao mi je viceve o profesorima sa fakulteta i o tome kako mu je mama najbolja kuvarica na svetu. Tada mi je to bilo simpatično. Sada mi je zvučalo kao pretnja.
Prvi put kad sam prespavala kod njega, njegova mama, gospođa Ljiljana, pozvala ga je u sedam ujutru. „Jesi li doručkovao? Da nije gladna ta tvoja Ivana?“ Tada sam mislila da je to briga. Sada znam da je to kontrola.
Marko i ja smo počeli da živimo zajedno pre dva meseca. Moj stan bio je mali, a on je insistirao da pređem kod njega – „da budemo bliže njegovoj firmi“, rekao je. Pristala sam, jer sam ga volela i verovala sam mu.
Ali nisam znala da ću dobiti i njegovu mamu kao cimerku na daljinu.
Prvih nedelja sve je bilo novo i uzbudljivo. Marko me grlio svako jutro, donosio mi kafu u krevet. Ali onda su počeli pozivi. Prvo jednom dnevno, pa dva puta, pa svaki sat. „Jesi li skuhala supu za Marka? On voli onu sa knedlama.“ „Nemoj mu davati previše ljutog, ima osetljiv želudac.“ „Jesi li mu ispeglala košulju za posao?“
Jednog dana sam skupila hrabrost i rekla Marku:
„Znaš, možda bi trebalo da joj kažeš da smo odrasli ljudi.“
On me pogledao kao da sam rekla nešto strašno.
„Ali ona samo brine. Znaš kakva je ona…“
Nisam znala. Moja mama me nikada nije zvala da pita šta jedem ili šta oblačim. Bila sam navikla na slobodu.
Sledeće nedelje, Ljiljana nas je iznenadila posetom. Došla je sa punom kesom hrane – sarma, pite, domaći sok od zove. Ušla je bez kucanja, kao da joj stan pripada.
„Ivana, draga, vidim da nisi stigla da obrišeš prašinu sa police“, rekla je dok je skidala jaknu.
Marko se smeškao kao dete koje dobija poklon.
„Mama pravi najbolju sarmu na svetu!“, rekao mi je kasnije dok smo jeli.
Te noći nisam mogla da spavam. Osećala sam se kao gost u sopstvenom domu.
Sledećih dana situacija se pogoršavala. Ljiljana bi zvala Marka dok smo gledali film, dok smo večerali, čak i dok smo vodili ljubav – telefon bi zvonio uporno dok ne bi odgovorio.
Jednog jutra sam ga pitala:
„Da li ti smeta što tvoja mama toliko zove?“
Slegnuo je ramenima.
„Navikao sam. Ona me voli.“
Počela sam da se povlačim u sebe. Nisam više kuvala sarmu – nisam mogla da se takmičim sa Ljiljanom. Nisam više peglala njegove košulje – neka to radi mama kad već sve zna najbolje.
Jednog dana sam došla kući ranije s posla i zatekla Ljiljanu kako usisava naš stan.
„Samo sam svratila da malo sredim“, rekla je veselo.
Marko nije video problem.
„Mama voli da pomaže.“
Počela sam da izbegavam stan. Ostajala bih duže na poslu, viđala se sa drugaricama, šetala po parku sama. Marko nije primećivao moju tugu – bio je zauzet razgovorima sa mamom.
Jedne večeri sam ga pitala:
„Marko, šta bi radio kad bih otišla?“
Pogledao me zbunjeno.
„Zašto bi išla? Pa lepo nam je.“
Nisam imala snage da mu objasnim kako se osećam kao treći točak u sopstvenoj vezi.
Te noći sam spakovala nekoliko stvari i otišla kod drugarice Milene.
Milena me saslušala bez reči, a onda rekla:
„Ivana, moraš da odlučiš – ili ćeš biti njegova devojka ili njegova mama.“
Sutradan me Marko zvao deset puta. Poslao mi poruku: „Mama pita kad ćeš se vratiti.“
Tada sam shvatila – možda nikada neću biti dovoljno dobra za njega. Ili bar ne za njegovu mamu.
Sada sedim sama u svom starom stanu i gledam kroz prozor. Pitam se: Da li ljubav vredi ako moraš da deliš srce sa još jednom ženom? Da li ste vi ikada bili u vezi sa mamim sinom? Šta biste vi uradili na mom mestu?