Od detinjstva sam živela pod majčinim strogim okom, uvek pokušavajući da ispunim njena očekivanja, ali nikada nisam bila dovoljno dobra. Sada, kada sam odrasla i pokušavam da vodim svoj život, sukobi su postali još žešći, a reči koje nikada nismo izgovorile vise u vazduhu kao olovo. Da li je pogrešno što želim da budem svoja, ili sam zaista nezahvalna, kako mi majka stalno govori?