Uvek sam verovala da će moja porodica biti moji stalni saputnici u kasnijim godinama. Živeći samo nekoliko kilometara udaljeni, nikada nisam zamišljala da ću se osećati tako usamljeno. Uprkos mojim naporima da ostanem povezana, udaljenost između nas je rasla, ostavljajući me da starost prolazim u samoći.
Godinama sam živela u osami, daleko od porodice koja nije pokazivala interesovanje. Ali kada su se pojavile glasine o mom testamentu, pojavili su se na mom pragu, željni da prisvoje ono što su smatrali svojim. Njihovo iznenadno interesovanje otkrilo je njihove prave namere, ostavljajući me razočaranu i samu.
„Sa 72 godine, nalazim se sam u gradu prepunom života. Moja deca imaju svoje živote, a moji pokušaji da se ponovo povežemo nailaze na ljubaznu distancu. Dani su dugi, a noći još duže dok tražim smisao u ovom novom poglavlju samoće.“
