Zovem se Dušan i ovo je priča o danu kada sam se onesvestio pred celim razredom, dok je moj nastavnik, gospodin Petrović, ignorisao moje molbe za pomoć. Moj otac, Milan, suočio se sa istinom koju škola nije želela da prizna. Ovo je priča o bolu, nepravdi i tišini koja razara poverenje između dece, roditelja i škole.
Zovem se Zorica, imam sedamdeset tri godine i živim sama u malom stanu na Novom Beogradu. Ova priča počinje u gradskoj biblioteci, među decom koja nemaju ni osnovna sredstva za učenje, i mojom borbom da im, uz pomoć komšija, obezbedim ono što im je potrebno. Kroz male pobede i velike sumnje, otkrivam snagu zajedništva i postavljam pitanje: da li je dovoljno što pokušavamo, ili je vreme da tražimo više od društva?
Zovem se Jovan i moj sin Marko je bio žrtva vršnjačkog nasilja pred celom školom. Ovo je priča o mojoj borbi protiv ravnodušnosti škole i sistema koji ne štiti našu decu. To je priča o gubitku, besu, nadi – i o tome kako me je sve to zauvek promenilo.
Ja sam Milica, majka iz Novog Sada, i moj život se preokrenuo onog dana kada je moj sin Luka došao kući u suzama, jer su mu učiteljica i drug iz razreda bez pitanja odsekli kosu. U borbi protiv predrasuda, ravnodušnosti škole i sopstvenih strahova, morala sam da dam sve od sebe da zaštitim Luku. Ovo je priča ne samo za njega, već za svako dete koje je ikada bilo poniženo ili povređeno.
Moje ime je Nikola i ovo je priča o tome kako sam pokušao da ispravim nepravdu iz prošlosti svoje bake Milene, ali sam se suočio sa zidom nerazumevanja i birokratije. Kada sam je pozvao da bude moj pratilac na maturskoj večeri, škola nam je zabranila ulazak, što je izazvalo buru emocija i sukoba u porodici. Ova priča je o ljubavi, ponosu i pitanjima šta znači biti čovek u svetu gde pravila često guše srce.
Zovem se Nemanja i ovo je priča o danu kada sam pao u nesvest pred celim razredom, dok je moj nastavnik, profesor Petrović, ignorisao moje molbe za pomoć. Moj otac, Dragan, morao je da se suoči sa istinom koju je škola pokušavala da sakrije. Ovo je priča o bolu, nepravdi i tišini koja razara poverenje između dece, roditelja i škole.
U srcu Beograda, kao samohrana majka, trudim se da balansiram između posla i roditeljskih obaveza. Moj osmogodišnji sin Luka pokazuje neobičnu zainteresovanost za moj posao pejzažnog arhitekte, ali moja usmerenost na pružanje brzih rešenja umesto negovanja njegove radoznalosti vodi nas u neočekivanom pravcu. Ova priča naglašava važnost verovanja u potencijal naše dece i pružanja prilika za istraživanje i rast.
